Bh. društvo okrenuto pitanjima prošlosti, a ne budućnosti

Novi pristup Evropske unije za integrisanje Bosne i Hercegovine, uz plan ekonomskih i socijalnih reformi, te stupanje na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju – punu deceniju nakon što su otpočeli pregovori, doživljeni su u zemlji stalnih kriza i zaostajanja kao prvi dobar znak. Iluzija nije trajala dugo, jer se bh. društvo okrenulo pitanjima prošlosti, a ne budućnosti.

Bh. političari će olako sve prihvatiti, a onda raditi po svome, tako novi krah objašnjava Vehid Šehić, Građanski forum Tuzla.

„Postavlja se jedno logično pitanje da li trenutna politička elita, da je tako nazovem – a ona je daleko od elite, jer mi nemamo, nažalost, ni političare, mi imamo ljude koji se bave politikom – želi iskreno u Evropsku uniju, želi iskreno da građanima Bosne i Hercegovine bude bolje, i ono što je za mene uvijek bio problem – da li neko ko je jedan sistem pretvorio u sistem u kojem apsolutno nema nikakve odgovornosti ili tog ustavnog patriotizma želi nešto da promijeni. Svaka promjena njih udaljava sa političke scene. Tu je moj skepticizam da će oni išta uraditi.“

Opet se više energije i pažnje daje prošlosti, koja je izvor novih podjela u Bosni i Hercegovini. Sada su to britanska i ruska Rezolucija o Srebrenici, upućene u Ujedinjene nacije, a ne reformski paket koji bi konačno Bosni i Hercegovini osigurao aplikaciju za članstvo u Evropskoj uniji. Na to je ukazao i predsjedavajući Predsjedništva Mladen Ivanić.

„Podsjećam vas da smo mi unazad petnaest, dvadeset dana imali pozitivnu priču o evropskom putu, imali izjavu Predsjedništva, imali jednoglasno potvrđenu tu izjavu u Parlamentu, dobili Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju kao temu. I desilo se nekoliko događaja koji su Bosnu i Hercegovinu vratili unazad. Danas više niko ne govori o budućnosti, svi govore o prošlosti. Društvo je potpuno podijeljeno. Volio bih da se, umjesto prošlošću, počnemo baviti o evropskom putu i volio bih da je više javnost prisutna u toj raspravi nego što je to do sada slučaj.“

Martin Raguž, delegat u Domu naroda Parlamenta BiH, kaže kako je predlagao da se vrši stalna procjena onog što se ostvaruje na bh. putu u Evropsku uniju, i to u širokom partnerstvu EU – civilni sektor – intelektualci – mediji.

„Da se vrši jedna pozitivna evaluacija svakog koraka zastupnika političkih opcija – koji zakoni su na dnevnom redu, kakav je odnos prema njima, koji konkretni koraci se čine, od radnog zakonodavstva do poslovnog ambijenta, do smanjenja javne potrošnje, do reforme javne uprave. Ne okretanje prošlosti, a i to na najnegativniji način konfrontacije, manipulacije. Treba jednom podvući crtu pod te političke obrasce, stvoriti novu političku kulturu dijaloga, argumenata, odgovornosti, partnerstva, kompetencija i znanja. Ja sam uvjeren da Bosna i Hercegovina zaslužuje tu šansu i bez obzira koliko to teško i sporo išlo, da ta pozitivna dimenzija mora konačno prevladati. Nažalost, imamo to što imamo, ali odustati ne možemo.“

Građani žele što brže integrisanje svoje zemlje u EU – uz podršku od čak 78 procenata. Ali, kočnica su oni koji čine vlast.

Sada se ponovo očekuje međunarodni pritisak. Naredne sedmice trebala bi doći u posjetu njemačka kancelarka Angela Merkel, zatim šefica evropske diplomatije Federika Mogerini. Da li je to nova šansa da Bosna i Hercegovina nadoknadi ogroman zaostatak na putu integrisanja i može li nešto učiniti vlastitim snagama? Martin Raguž kaže:

„Nažalost, nemamo taj politički kapacitet i političke strukture koje su spremne bez pritiska izvana živjeti taj proces. Taj proces se mora pozitivno živjeti dan i noć, mora se bez kalkuliranja ući u njegovo prihvatanje, ali mnogi od njih kalkuliraju, jer na tim evropskim tračnicama, znaju, mnogi ne mogu izdržati provjeru evropskih kriterija.“

Mogu li stranci ponovo pogurati Bosnu i Hercegovinu?

rse