Duga, topla ljeta na Balkanu

klimatske promjene

klimatske promjene

Vijeće za regionalnu suradnju (RCC) objavilo je Studiju o klimatskim promjenama na Zapadnom Balkanu u kojoj se previđa godišnji porast temperature od 1,7 °C do sredine ovog vijeka. Temperature će do 2100. godine porasti za 5 °C a tokom ljeta će one biti i više. To su alarmantni podaci, ističe Radovan Nikčević, stručnjak RCC-a za pitanja energije i zaštite okoline.

RSE: Šta je bio motiv ili podsticaj za izradu studije o klimatskim promjenama u regiji i o posljedicama koje će to donijeti?

Nikčević: Mi smo na Savetu za regionalnu saradnju prepoznali potrebu da se naročito posvetimo temi klimatskih promena u regionu, kao i analizi posledica koje te klimatske promene sa sobom nose. Tako je i ova studija nastala kao rezultat naših nastojanja imajući u vidu kompleksnost našeg regiona, pre svega sa geografskog i klimatskog stanovišta, ali zatim i postojanja različitih pravnih i strateških okvira u svakoj od ekonomija Zapadnog Balkana, različitih klimatskih modela koji se primenjuju, zatim različitih perioda za prikupljanje i analizu podataka i različitih scenarija koje srećemo u ekonomijama Zapadnog Balkana. Zbog toga je naša ideja bila da na ovaj način obezbedimo jedan integralni princip u proceni i predviđanju kako će se klima u regionu Zapadnog Balkana menjati do kraja ovog veka.

Tokom izrade studije, izvršena je detaljna analiza postojećih strateških dokumenata, politika, nacionalnih komunikacija, planova za adaptaciju, pravnog okvira i svih drugih relevantnih akata, kako bi se stekla što jasnija slika o postojećem stanju i planovima u borbi protiv promena klime na nacionalnom nivou. Zatim se, na osnovu postojećih klimatskih podataka za period od 1961. do 2015. i korišćenjem odgovarajućih alata i klimatskim modeliranjem, došlo do prilično pouzdanih prognoza i podataka o promenama koje nas očekuju do kraja ovog veka.

RSE: Studija analizira dva moguća scenarija klimatskih promjena. Šta oni predviđaju?

Nikčević: Da, studija analizira scenario stabilizacije emisija gasova ‘staklene bašte’ i podrazumeva smanjenje emisija nakon 2040. godine, u skladu sa odredbama Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, kao i drugim obavezama na osnovu različitih međunarodnih konvencija, kao i planova u nacionalnim strategijama. Drugi scenario je scenario konstantnog rasta emisija, tzv. ‘business as usual’ scenario, koji možemo očekivati u slučaju da ne preduzmemo ništa od navedenih mera i preporuka o zaštiti klime. Ono što je najvažnije i ono što će, mislim, najviše i zanimati čitaoce jeste da u slučaju oba scenarija, podaci do kojih je studija došla nisu nimalo ohrabrujući, da se kolokvijalno izrazim, budućnost nam nije baš ružičasta. U slučaju scenarija konstantnog rasta možemo očekivati da će u regionu prosečna godišnja temperatura do sredine ovog veka porasti za oko 1,7 stepeni, dok će rast do 2100. godine dostići čak pet stepeni celzijusa. Očekivani rast u letnjem periodu može i premašiti tih pet stepeni, što je svakako alarmantan podatak.

RSE: Da li je regija spremna da odgovori na ove podatke?

Radovan Nikčević RCC

Radovan Nikčević RCC

Nikčević: Što se pitanja naše spremnosti tiče da odgovorimo na probleme i na očekivani scenario, moram priznati da čitav region nije baš na nivou za koji možemo reći da je zadovoljavajući. Naime, čak i kada postoji svest o značaju i opasnostima koje neodgovorno ponašanje prema životnoj sredini nosi, kao i posledicama koje promena klime može izazvati, spremnost na poduzimanje konkretnih akcija, naročito od strane građana, nije baš na zavidnom nivou. Naravno, treba imati u vidu opšte društvene prilike u našem regionu, kao i socijalnu situaciju. Jasno je da pitanja zaštite životne sredine, kao i zaštite klime, nisu baš među prvima na listi prioriteta. Zbog toga je i cilj svih nas u Savetu za regionalnu saradnju pre svega da poboljšamo te opšte društvene prilike i standard građana u regionu, a zatim i da podignemo opšti nivo svesti i znanja o ovim bitnim pitanjima i podstaknemo građane na konkretne akcije.

RSE: Šta je pokazala studija RCC – koliko su ljudi zaista osjetljivi na vremenske prilike ili na klimatske promjene?

Nikčević: Naši građani jesu jako osetljivi. Mi svake godine sprovodimo jedno istraživanje, tzv. balkanski barometar, i on je dao egzaktne podatke, pokazujući da 73 procenta naših stanovnika poseduje svest o važnosti klimatskih promena, ali se, nažalost, još uvek određen procenat ljudi nerado opredeljuje da preduzme konkretnu akciju u borbi protiv klimatskih promena. Ono što je sad bitno i što bih želeo da napomenem, jeste da te klimatske promene nisu problem sam po sebi. Klimatske promene imaju zapravo jako negativan uticaj na mnoge sektore privrede i, normalno, na zdravlje ljudi. Poljoprivreda je svakako jedan od najugroženijih sektora, pre svega zbog očekivanih zakasnelih proletnih mrazeva, zbog očekivanog smanjenja količine žetve, pogoršanja kvaliteta poljoprivrednih proizvoda, erozije i degradacije zemljišta, kao i mnogih drugih problema. Vodni resursi su takođe jedan sektor koji će biti jako ugrožen klimatskim promenama u budućnosti, pre svega zbog poremećaja u količini i intenzitetu padavina, zbog mogućih poplava u određenim oblastima i intenzivnih i učestalih suša. Treći segment koji bih želeo da napomenem jeste zdravlje ljudi – kako će klima u budućnosti uticati na zdravlje naših građana. Očekuje se pojava i intenziviranje čestih toplotnih talasa u budućnosti, očekuje se da promena klime takođe negativno utiče na kvalitet pijaće vode, a sve to, naravno, može imati jako negativne posledice, pre svega na srčane bolesnike, prouzrokovati različite bolesti organa za varenje, povećanu mogućnost infektivnih obolenja i mnogih drugih obolenja sa kojima će se naš region u budućnosti sresti.

RSE: Sve to predstavlja alarm i poziv da se vlade zemalja Zapadnog Balkana ozbiljnije uključe u ovu problematiku. Vi ste u studiji praktično utvrdili posebne preporuke. Možete li neke izdvojiti?

Nikčević: Ono što studija svakako predlaže jeste jačanje regionalne saradnje u borbi protiv klimatskih promena, neki jedinstven i sveobuhvatan pristup u dekarbonizaciji i svih naših aktivnosti sektora privrede, zatim preduzimanje mera kako bi se izbegle promene klime u najvećoj mogućoj meri, a zatim ono što je jako bitno – prilagođavanje na očekivane promene. Znači, kad govorimo o promenama klime, uvek moramo posmatrati sa dva aspekta. Postoji jedan segment u kojem mi možemo da nešto zajednički učinimo, i upravo govorimo šta to naše ekonomije preduzimaju, ali postoji i onaj drugi deo koji je posledica svih naših aktivnosti u prethodnom periodu i neodgovornog ponašanja prema životnoj sredini, na koji mi sada, u ovom trenutku, ne možemo da utičemo i kome se, jednostavno, moramo prilagoditi u budućnosti. Mi u Regionalnom veću za saradnju smo formirali regionalnu radnu grupu za životnu sredinu koja se zapravo i bavi ovim problemima na regionalnom nivou, a naročito trebamo posvetiti pažnju dekarbonizaciji i obezbeđivanju održivog razvoja i problem posmatrati iz više aspekata, sledeći taj međusektorski model. Tu želim da napomenem probleme sa tzv. prljavim industrijama, pre svega mislim na energetiku i na saobraćaj, kao dva sektora sa najvećim doprinosom zagađenju životne sredine. To je ono na čemu naše vlade zaista i rade – na stimulisanju upotrebe obnovljivih izvora energije, unapređenju energetske efikasnosti i dekarbonizaciji transporta, naročito u gradskim jezgrima. Nažalost, mnogi od naših gradova su među prvima na listi najzagađenijih gradova, i to na globalnom nivou.

RSE: Ustvari, najvažnije je shvatiti da je problem tu, a nekako kao da se bježi od toga….

Nikčević: Da, problem je tu. Postoje načini, postoje rešenja, sve naše ekonomije Zapadnog Balkana u svom procesu pridruživanja Evropskoj uniji su obavezne da svoj strateški i pravni okvir prilagode okviru zemalja članica Evropske unije, i kroz taj proces pravne harmonizacije, mi u velikoj meri uspevamo da postavimo ciljeve slične onima koje imaju zemlje Evropske unije, i zajednički radimo na njihovom ostvarenju. Tako da rešenje je tu, napori se svakako preduzimaju, ali prostora i potrebe za njihovim intenziviranjem svakako još uvek ima.

Posted by on 2018-06-11. Filed under Banja Luka, Mostar, Sarajevo, Tuzla, Vijesti iz BH gradova, Zenica. You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0. You can skip to the end and leave a response. Pinging is currently not allowed.

You must be logged in to post a comment Login