Zapadni Balkan opterećen korupcijom

Korupcija je i dalje jedan od najvećih problema većine država Zapadnog Balkana, kada su u pitanju biznis-okruženje i investiciona klima, proizilazi iz godišnjeg izveštaja Stejt departmenta koji se izrađuju u cilju pružanja pomoći američkim kompanijama pri donošenju poslovnih odluka.

korupcija
korupcija

U izveštaju se opisuju uslovi na stranim tržištima u pogledu faktora poput otvorenosti tržišta za strane investicije, pravnog sistema i transparentnosti, industrijske politike, zaštite prava stvarne i intelektualne svojine, državnih preduzeća, odgovornosti poslovanja, korupcije i političkog i bezbednosnog okruženja.

Ekonomski stručnjaci u američkim ambasadama i diplomatskim misijama ove godišnje izveštaje pripremaju analizirajući preko 165 stranih tržišta.

BiH: Korupcija i dalje problem
Bosna i Hercegovina (BiH) je otvorena za strana ulaganja, ali investitori moraju da prevladaju endemsku korupciju, složene zakonske i regulatorne okvire i vladine strukture, netransparentne poslovne procedure, nedovoljnu zaštitu imovinskih prava i slab pravosudni sistem, navodi se u izveštaju Stejt departmenta.

„Ekonomske reforme za završetak tranzicije iz socijalističke prošlosti u tržišno orijentisanu budućnost odvijale su se polako i zemlja ima relativno nizak nivo stranih direktnih investicija (SDI). Prema Centralnoj banci BiH, SDI u BiH u prvih devet meseci 2019. iznosile su 505 miliona USD. Ukupna SDI u 2018. godini iznosila su 458 miliona USD“, navodi se u izveštaju.

Stejt department navodi i da je, prema izveštaju Svetske banke o lakoći poslovanja u 2020. godini, BiH među najmanje atraktivnim poslovnim okruženjima u jugoistočnoj Evropi, sa rangom od 90 od 190 globalnih ekonomija.

„Izveštaj Svetske banke svrstava BiH posebno nisko zbog njenih dugotrajnih i napornih procesa započinjanja novog posla i dobijanja građevinskih dozvola“, navodi Stejt department ističući da su oba ta pitanja uticala na američke kompanije.

Navodi se i da se pre pandemije COVID-19 očekivalo se da će se ekonomski rast BiH ubrzati u 2020. godini da bi 2021. dostigao četiri procenta, potpomognut uglavnom potrošnjom i donekle javnim investicijama. Privreda BiH se proširila za procenjenih 3 odsto u 2019. godini, a domaća potražnja je i dalje dominantni pokretač rasta, stoji u Izveštaju.

Stejt department ukazuje i da su američka ulaganja u BiH niska zbog male veličine tržišta, relativno niskog nivoa prihoda, udaljenosti od Sjedinjenih Američkih Država, izazovne poslovne klime i nedostatka mogućnosti za ulaganje. „Većinu američkih kompanija u BiH predstavljaju male prodajne kancelarije koje su koncentrisane na prodaju američke robe i usluga, uz minimalna dugoročna ulaganja u BiH“, navodi se u Izveštaju u kome se konstatuje i da američke kompanije sa predstavništvima u BiH uključuju velike multinacionalne kompanije i tržišne lidere u svojim sektorima, kao što su Coca-Cola, Microsoft, Cisco, Oracle, Pfizer, McDonalds, Marriott, Caterpillar, Johnson & Johnson, FedEk, UPS, Philip Morris, KPMG, Price VaterHouse Coopers i drugi.

Stejt department istovremeno navodi da BiH nudi poslovne mogućnosti dobro pripremljenim i upornim izvoznicima i investitorima i da su se kompanije koje su uspele da prevladaju izazove uspostavljanja prisustva u BiH s vremenom su često vraćale svoje ulaganje.

U ovogodišnjem globalnom izveštaju Stejt departmenta o investicionoj klimi stoji i da je u BiH aktivna međunarodna zajednica i da se ulažu reformski napori za poboljšanje poslovne klime, dok BiH teži eventualnom članstvu u Evropskoj uniji.

Navodi se i da BiH aktivno nastavlja da teži ka članstvu u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i da se nada da će joj se priključiti u bliskoj budućnosti. Ističe se i da je zemlja bogata prirodnim resursima, pružajući potencijalne mogućnosti u energetici (hidro i termoelektrane), poljoprivredi, drvetu i turizmu.

„Najbolje poslovne mogućnosti za američke izvoznike u BiH uključuju opremu za proizvodnju i prenos energije, telekomunikacionu i IT opremu i usluge, transportnu infrastrukturu i opremu, inženjerske i građevinske usluge, medicinsku opremu i sirovine i hemikalije za industrijsku preradu“, navodi Stejt department u svom izveštaju.

Posted by on 2020-09-13. Filed under Bosna i Hercegovina. You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0. You can skip to the end and leave a response. Pinging is currently not allowed.

You must be logged in to post a comment Login