Bez posla u Evropi najčešće ostaju mladi

Nezaposlenost u Evropi postaje sve veći problem, izjavili su ruski eksperti ukazujući da februarski podaci evropskog statističkog biroa, Eurostata, govore o neuspjelim naporima vlada zemalja eurozone u borbi sa ekonomskom krizom.

Eurostat je objavio novi negativan rekord zemalja zone eura u kojima je stopa nezaposlenosti u februaru bila 10,8 posto, ili više od 17 miliona nezaposlenih, bezmalo za jedan posto više nego u januaru, što je istovremeno i novi rekord nezaposlenosti u posljednjih 15 godina.

Najgore je u zemljama južne Evrope gdje posao ne može da dobije 50 posto mladih.

Eksperti su za radio stanicu Glas Rusije, istakli da se podaci razlikuju od nedavnih optimističnih saopćenja Evropske centralne banke o početku izlaska iz krize.

Evropa ulazi u najteži period, smatra ruski bankarski analitičar Roman Andrejev.

“To očigledno govori da sve preduzete mjere za sada nemaju odijeka na socijalni sektor, i logično vlade griješe kada finansiraju uglavnom banke, očekujući da će one kreditirati preduzeća, mali i srednji biznis, što će omogućiti zapošljavanje”, kazao je Andrejev.

Prema ovim ekspertima, kriza u Evropi tek počinje i kompanije upravo sada smanjuju troškove i broj zaposlenih.

Praktično sve zemlje Evropske unije (EU) su usvojile mjere stroge budžetske štednje, što znači da će biti otpuštani i zaposleni u državnim strukturama, a samim tim će broj nezaposlenih da raste.

Posljedice takvog skoka nezaposlenosti bit će pad tempa oporavka ekonomije. Martovski indeks poslovne aktivnosti u eurozoni je pao ispod psihološke granice od 50 poena.

Sem toga i zaposleni strahuju od gubitka posla pa sve manje troše.
Andrejev ističe da se Evropa našla u začaranom krugu, koji vlasti za sada ne uspijevaju da prekinu.

Andrejev smatra da to što vlade zemalja eurozone pokušavaju da finansiraju banke je dobro, ali realan uticaj na socijalno-ekonomske procese izostaje.

“Banke će biti stabilnije, ali neće usmjeravati novac dalje u ekonomiju, i neće davati kredite. Podaci o prihodima i rashodima stanovništva ukazuju da ljudi sve više zahvataju iz svoje ušteđevine i smanjuju potrošnju. Prihoda je sve manje, što znači da je običan Evropljanin sve siromašniji”, tvrdi Andrejev.

Eksperti smatraju da najveći problem nije rast nezaposlenosti, već njena struktura.

Bez posla u Evropi najčešće ostaju mladi, dojučerašnji diplomci.

Najteža situacija je u Španiji i Grčkoj, gde polovina mladih ne radi, a sudeći po prognozama, biće bez posla u narednih pet godina.

To znači da mladi neće moći da otplaćuju kredit koji su podigli za školovanje, a neće ni kupovati nove stanove, što će zadati nov udarac tržištu nekretnina.

Takva situacija ne samo da će promijeniti strukturu društva već može da isprovocira socijalnu eksploziju, rekao je vodeći sociolog istraživačkog holdinga “Romir” Igor Berjozin.