Pola vijeka od pojave prvog bankomata

bankomat

Bankomati, mašine iz kojih može da se podiže novac, uvedeni su prije 50 godina. Te nekad neobične mašine sada su svuda i vjerovatno će i dalje dugo biti potrebne uprkos velikim promjenama u načinima plaćanja na svijetu.

Bio je to radikalan potez kada je banka Barklis (Barclays) instalirala bankomate u londonskom predgrađu 1967. godine. Mašina je davala fiksne količine novca, koristeći posebne vaučere, pošto namagnetisana bankovna kartica još tada nije bila izmišljena.

Klijent nije mogao da prenosi novac izmedju računa a bankarski službenici su ručno upisivali transakcije na kraju svakog dana.

Kako su bankomati postajali rasprostranjeniji oni su promenili ne samo bankarsku industriju nego i doprinjeli da se ljudi naviknu na interakcije sa kioscima u zamijenu za dobra. Tako se sada preko mašina kupuju karte za bioskop i podzemnu željeznicu, bording karte za letove, samostalno se plaćaju namirnice kupljene u samoposluzi, a onlajn kupovinom proizvodi stižu do kućnih vrata pomoću nekoliko klikova mišem. Sve to je zasnovano na ideji da ljudi mogu da obavljaju rutinske transakcije samostalno bez bankarskog službenika ili kasira.

U vrijeme kad su nastali bankomati su bili radikalan koncept. Bankomat je bio prvi uređaj tog tipa, dotada su postojali automati za neke proizvode ali ne i za usluge.

Bernardo Batiz-Lazo, profesor biznisa i istoričar za bankomate, specijalizacija koja po navodima AP-a zaista postoji, rekao je da su prvi korisnici bankomata često dva puta provjeravali svoj saldo, prvo da vide koliko imaju na računu a onda ponovo poslije podizanja novca da vide da li je to registrovano.

“Bankomati su postali popularni ali je bilo potrebno dugo vremena da se postepeno ubjede klijenti da saznaju nešto o njima i da počnu redovno da ih koriste”, rekao je Bernardo Bariz-Lazo.

Za bankarsku industriju bankomati su značili da banke mogu da budu na hiljadu mjesta istovremeno, ne samo u svojim ekspoziturama i da zarađuju milijarde dolara u naplatama troškova za one koji nisu njihovi kljenti.

Širom SAD danas ima oko tri miliona bankomata.

Većina zapravo nije u vlasništvu banaka već su u vlasništvu privatnih kompanija koje ih postavljaju u prodavnicama, restoranima i barovima u nadi da će doći do klijenata koji se ne trude da pronađu ekspozituru svoje banke.

Široko prihvatanje bankomata promijenilo je vrstu novca koji Amerikanci obično nose u novčaniku. Od kada su bankomati postali šire dostupni u Americi početkom 1980-ih, novčanice od 20 dolara, koje su te mašine davale u SAD, su svake godine bile druga najštampanija banknota u SAD, na prvom mjestu je novčanica od jednog dolara.

Iako ljudi sada manje koriste gotovo novac, i češće koriste kreditne kartice ili plaćaju preko mobilnog telefona bankomati neće još dugo nestati, bar tako kažu istoričari i industrija tih mašina, navodi AP.

Devon Votson, potpredsednik firme Dibold Niksdorf (Diebold Nixdorf) najveći proizvodjač bankomata na svetu, kaže da je 85 svih transakcija u svetu i dalje u gotovom novcu.

Noviji bankomati imaju više funkcija nego ikad. Oni prihvataju depozite čekova, mogu da prebacuju novac sa računa na račun, pokazuju stanje na računu, sa njih može da se plati račun sa kreditne kartice ili rata za hipoteku.

NCR, još jedan veći proizvođač bankomata navodi da su novi modeli takođe napravljeni da rade više kao smart uređaji, i rade na dodir.