Teški uslovi za izbjeglice u Srbiji

Srbija, izbjeglice

Srbija se suočava sa problemima u zbrinjavanju hiljada izbjeglica. Neki borave u beogradskim parkovima, drugi u napuštenoj ciglani u Subotici.

Na zapadnobalkanskoj trasi izbjeglica sa Bliskog istoka i sjevera Afrike isti prizori postali su uobičajeni u mjestima gdje se zaustavljaju tek toliko da predahnu. Jedan od njih je Ako, izbjeglica iz Iraka.

“Nema života u Iraku, tamo je rat, svuda imamo probleme. Želim da idem u Njemačku, ali su me u Mađarskoj uhvatili jer nisam imao papire, a hoću da odem u Njemačku gdje mi je brat“ rekao je Ako.

Dok mu to ne pođe za rukom, poput ostalih izbjeglica, boravit će na otvorenom, što ima svoju cijenu.

„Najčešće kašlju, pogotovo kada je kišovito imaju upale pluća, prehlađeni su. Na drugom mestu su gastro-intestinalne tegobe, s obzirom na to da putuju, imaju često putnički proliv ili povraćaju. Na trećem mestu je osećaj bolova u mišićima usled pešačenja, povrede zglobova. Svi imaju jako puno žuljeva, ogrebotina i posekotina“, kazala je Nevena Radovanović iz organizacije Ljekari bez granica.

I takvih bi moglo da bude sve više, jer se procjenjuje da na teritoriji Srbije svakoga dana pristigne gotovo 1.500 izbjeglica, kojima je pomoć potrebna.

Parkovi puni, centri poluprazni

„Ono što je neophodno jesu šatori, vreće za spavanje, ćebad, topla garderoba i naravno sredstva za higijenu. Naša organizacija pet puta nedeljno donosi pomoć u parkove kod autobuske stanice gde se okupljaju migranti i redovno smo na terenu po centrima za azil gde takođe vidimo šta se dešava i da su kapaciteti zaista više nego poluprazni”, navodi Jovana Vinčić iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

U Srbiji je prisutan paradoks kojeg je svjesna i sama država.

„Prosto ne mogu da zamislim da imamo policiju koja na silu iz parkova odvodi ljude, mi to nećemo raditi“, rekao je Nenad Ivanišević, sekretar u Ministarstvu za zapošljavanje i socijalna pitanja.

Međutim, radit će se na otvaranju punktova za pomoć na četiri najkritičnije tačke: Beograd, Subotica, Kanjiža i Preševo, a troškovi su sve veći.

„To su minimalni troškovi u iznosu od 15.000 evra, oni naravno rastu i zato će ova pomoć od međunarodne zajednice koju smo dugo čekali, svakako dobrodošla, i koju očekujemo da bude konstantna. Očekujemo da Srbija bude ubačena u mediteranski projekat pomoći , dakle, da se ne pomaže samo Grčkoj i Italiji, nego da cela zapadnobalkanska ruta bude pokrivena“, naveo je je Nenad Ivanišević.

Za prvu pomoć, iz evropskih fondova, vlastima u Srbiji ustupljeno je 390 hiljada eura hitne bespovratne pomoći.