Obnova Gaze poslije izraelskog razaranja košta će 7,8 milijardi dolara

Obnova Pojasa Gaze koštat će 7,8 milijardi dolara, objavila je sinoć Palestinska uprava, u do sada najsveobuhvatnijoj procjeni štete od sedmonedjeljnog rata, u kome su čitavi kvartovi i vitalna infrastruktura uništeni, prenose izraelski mediji.

Cijena obnove oko 17.000 domova u Gazi, uništenih ili jako oštećnih u izraelskim zračnim udarima i granatiranju, stajat će 2,5 milijardi dolara, a za energetski sektor će biti potrebno oko 250 miliona, jer su jedinu električnu centralu u Gazi pogodile dvije izraelske rakete.

“Napad na Gazu ovog puta nema presedana, Gazu je pogodila katastrofa i potrebna joj je momentalna pomoć jer mnoge stvari ne mogu dugo da čekaju”, rekao je u Ramali Muhamed Štaje, palestinski ekonomista i član partije Fatah, koja dominira na drugoj palestinskoj teritoriji”, Zapadnoj obali.

Obnova će u mnogome zavisiti od strane pomoći i zahtijevat će da se okonča palestinsko rivalstvo i da Izrael otvori svoje granične prijelaze, dodao je Štaje, predsjedavajući Palestinskog ekonomskog vijeća za istraživanje i razvoj (PECDAR), koji je procijenio štetu.

Međutim, ni jedan od tih faktora, koje je on pomenuo, nije izvjestan.

Donatorska konferencija u Kairu za Gazu tek bi trebalo da se zakaže, a palestinske institucije su i dalje podijeljene između Gaze i Zapadne obale i Izrael bi tek trebalo da suštinski olakša kretanje ljudi i roba na svojim granicama s Gazom.

U procjeni je također navedeno da je za obrazovni sistem u Gazi potrebno oko 143 miliona dolara da se vrati u kolosjek. Oko pola miliona učenika nije moglo da se vrati u svoje škole zbog štete ili zato što se školske zgrade koriste kao skloništa za izbjeglice. Oko 106.000 od 1,8 miliona stanovnika Gaze je bilo raseljeno.

Preostale milijarde dolara iz procjene, koju je sačinilo 13 eksperata u Gazi i njihovi istraživački timovi, bile bi namijenjene za zdravstvo, poljoprivredu, transport i finansijski sektor. Za luku i aerodrom potrebno je oko 670 miliona dolara. Štaje je rekao da je funkcioniranje luke i aerodroma palestinsko pravo, ali Izrael se još nije s tim složio.

U sukobu između Hamasa i izraelske vojske, započetom 8. jula udarima iz zraka i s mora, ubijeno je više od 2.140 Palestinaca, većinom civila, a na izraelskoj strani 66 vojnika i šestoro civila.

Kopnena ofanziva, koja je počela devet dana kasnije, prouzrokovala je velika razaranje u Gazi. Palestinska raketna vatra primorala je mnoge Izraelce, stanovnike pograničnog područja da se evakuiraju. Štetu je pretrpeo turizam i glavni aerodrom je nakratko bio zatvoren.

Otkako je prekid vatre stupio na snagu, 26.augusta malo napretka je postignuto na pripremi za obnovu pojasa i prevazilaženju dubokih podjela.

Egipat i Norvesska su najavili spremnost da predsjedavaju donatorskom konferencijom, ali ona nije još zakazana, a Izrael nije u osnovi izmjenio svoja ograničenja na graničnim prijelazima, posebno u odnosu na ključni građevinski materijal.

Palestinska uprava, koja je u finansijskoj krizi jedva ima dovoljno novca da plati zaposlene na Zapadnoj obali i ne planira za sada da isplati one iz Pojasa Gaze, koji de fakto kontrolira Hamas, uprkos osnivanju vlade jedinstva u junu, koju podržavaju obje organizacije, prenosi Tanjug.

“Uprava mora biti u stanju da radi kao uprava da bi postala potpuno odgovorna za sve aspekte života u Gazi”, rekao je Štaje.