Zametak armije EU?

Evropska unija želi da koordiniše naoružavanje svojih članica. Dugoročni cilj: formiranje sopstvene armije. Da li je to historijski događaj ili još jedan zalet koji će se završiti bez skoka, pita se Bernd Rigert.

vojska

Problemi koje imaju evropske armije, odavno su jasni. Nije novi predsjednik SAD bio prvi koji je stavio prst u ranu. U mnogim državama EU vojske nemaju dovoljno novca, loše su opremljene, premale su, neefikasne, ili kao u slučaju Bundesvera, samo ograničeno spremne za djelovanje, jer nisu dorasle modernim zadacima i digitalnom vođenju rata. To bi sada sa novom odbrambenom unijom, kojoj ne žele da pripadaju sve države EU, trebalo da postane bolje.

Krajnje je vrijeme za ovu inicijativu. Evropska unija je trebalo da potroši 17 godina da se složi oko ovog osnovnog principa. Još 2000. godine, na samitu EU u Nici, donesena je odluka o zajedničkoj odbrambenoj politici EU. Nova Unija ni u kom slučaju znači formiranje jedinstvene i integrisane evropske armije. To bi, doduše, imalo smisla, ali iz mnogih političkih razloga nije ostvarivo. U ovom prvom koraku se radi najprije o boljoj koordinaciji razvoja i nabavke oružja, vozila i opreme. Proizvodnja jednog kamiona za 23 armije je efikasnije i jeftinije nego da se svaki put sve izmišlja nanovo. To je jednostavna spoznaja, za koju su, međutim, članovima Evropske unije bile potrebne decenije.

Naravno da ovdje i industrijsko-politički interesi imaju važnu ulogu. Svaka zemlja želi da dobije svoju sopstvenu industriju oružja da ne bi bila potpuno zavisna od SAD. Oružje je za mnoge zemlje EU izvozni hit. Da li će prilikom sljedećeg velikog projekta naoružavanja glavni kriterij biti zaista samo efikasnost i stepen iskoristivosti – tek će se vidjeti. Već i politička volja da se o tom problemu konačno govori, već je vrijedna pažnje.

NATO, koji je nadležan za odbranu Evrope, sa zadovoljstvom gleda na novi projekat, jer on na duži rok znači veće izdatke za oružje i bolje vojne sposobnosti za Evropu, Neki Evropljani tvrde da je koordinacija EU na planu naoružavanja zapravo odvajanje od SAD. To Trampova administracija ne vidi tako, ako se nešto uopšte može zaključiti na osnovu haotičnih izjava iz Vašingtona. Dokle god Evropljani hoće da izdvoje više novca i na taj način rasterete SAD, to će Trampu biti pravo. On ni nema neku političku ili vojnu strategiju. EU dobro čini kada hoće da se pripremi za slučaj da SAD, ili bolje reći Donald Tramp, bude htio da reducira svoje vojno angažovanje u Evropi ili regijama koji je okružuju.

U Briselu je napravljen prvi korak. Evropsku uniju čeka još dug put ka poziciji prave vojne sile. EU, na primjer, već 13 godina ima sopstvenu agenciju za oružje, koja je do danas proizvela mnogo dokumenata, ali nijedan tenk. Diskusija o evropskoj armiji je čak još i starija od Evropske unije i njenih prethodnica. 1950. je donesena slična odluka o vojnoj saradnji. Nikada nije sprovedena u djelo. Možda će ovaj put to uspeti.